Multiroman
je specifična književna forma u kojoj svaki autor vodi svoj lik
nezavisno od delovanja ostalih.
Narativni delovi romana pisani su
odvojeno, a dijalozi su nastajali komunikacijom autora u virtuelnom
prostoru. Sagovornici su bili svesni reči koje izgovara drugi lik,
ali ne i misli koje stoje iza toga.
Za razliku od klasičnog romana,
u kojem autor osmišljava priču unapred i prilagođava postupke
likova svojoj inicijalnoj ideji, u multiromanu nijedan autor ne može
da upravlja postupcima drugih likova, već pokušava da se prilagodi,
kao što pojedinac čini sa svojim životom u realnosti. Na taj način
priča se udaljava od uobičajene literarno konstruisane dinamičnosti
i ide prema širini i usporenom tempu stvarnog života.
